Dragi roditelji, sasvim prirodna želja svakog od nas jeste da nam je dete zdravo i napredno. Ukoliko pružamo podršku detetu na pravi način, ostvarićemo sopstveni cilj i želje. Ali, ako to radimo takmičeći se sa ostalim roditeljima iz naše okoline, cilj nam automatski ''pada'' u drugi plan, a pravilan razvoj našeg deteta dovodimo u pitanje. Svako dete se vrlo individualno razvija i to ne smemo nikako zaboraviti!
Greška br. 1 - Neokretanje deteta na stomak je jedna od prvih i najčešćih grešaka roditelja. Pošto se dete rodi, sa okretanjem na stomak se moze početi čim dođete iz porodilišta, ali najpre na Vašim grudima ili u Vašim rukama (tako da jedna ruka bude ispod karlice i nogica, a druga ispod ramenog pojasa i glave). Vremenom dete postavljamo na ravnu podlogu kreveta ili poda. Ne zaboravite da detetove ruke uvek trebaju biti ispred ostatka tela. Položaj na stomaku je vrlo bitan, jer podstiče telo na odizanje, a bebu na puzanje. Puzanjem dete jača muskulaturu, širi percepciju, usavršava koordinaciju pokreta i stvara osećaj za orijentaciju. Uostalom, celodnevno ležanje, isključivo na leđima, nikom ne prija.
U prvom periodu, dete će svojim nevoljnim pokretima odavati utisak kao da pliva. Već u drugom mesecu dete ćete moći uz Vaš nadzor stavljati na tvrdu podlogu, gde će ono imati oslonac na podlakticama, a samostalno će moći povremeno odizati glavu i okretati je na obe strane podjednako. Ukoliko primetite, i pored stimulacije, da uspeva samo u jednu stranu održati položaj glave, javite se svom pedijatru.
Okretanje deteta na stomak ne mora da bude uvek lako obavljana misija, iz sopstvenog iskustva govoreći :). Pogotovo u samom početku, sve zavisi od toga koliko je detetu udobno. Ta okretanja mogu biti u trajanju od 10-ak sekundi kako bi vremenom dete bez negodovanja ostajalo duže. Ukoliko dete duže vreme i konstantno plače i pored stimulacije i ne može da se navikne na novi položaj, posetite pedijatra. Važno je znati da dete u položaju na stomaku ne smemo ostavljati bez našeg nadzora, čak i kada spava, sve dok sopstvenim snagama ne usavrši okretanje.
Sa navršena 4 meseca dete već samostalno može da se okrene iz ležećeg u potrbušni položaj, ali tek u 7. mesecu može da ih kombinuje. Mnogi roditelji iz straha zbog pojave SIDS -a (sindrom iznenadne smrti deteta) zapostavljaju potrbušni položaj. Statistički podaci govore da je SIDS najučestliji između 2. i 4. meseca, a da je prisutan sve do godinu dana. Moje lično mišljenje je da najveću ulogu u pojavi SIDS-a ima roditeljski nemar. Ukoliko je dete zdravo, ne ostavljate ga samog u krevecu, potrbuške sa sitnim ili plišanim igračkama (dok samo nije sposobno da se prevrće i rukicama koordiniše sve što mu je u blizini!), sa debelim i predugačkim prekrivačima i dok detetu nije pretoplo u sobi koja nije dimom zagušljiva, nema potrebe za strahom.
Ukoliko, ipak zakasnite ili ne stimulišete svoje dete na što efikasniji i brži put do propuzavanja, niste napravili fatalnu grešku, dete može samostalno doći do toga, ali malo kasnije. U najgorem slučaju, dete će preskočiti puzanje, a neki pedijatri tvrde da između ostalog, puzanjem razvijamo koordinaciju između leve i desne hemisfere mozga sto može rezultirati boljim učinkom za vreme školovanja.
Greška br. 2 - Prerano postavljanje deteta u sedeći položaj je svakako ozbiljnija greška za Vaše dete nego prethodna. Sledeći korak nakon samostalnog prevrtanja bebe, jeste sedenje, ali ne odmah! Proći će sigurno 2-3 meseca dok dete bude savladavalo deonice kotrljajući se, tj. rolajući se.
Čak i kada Vam sa 6 meseci na kontroli kažu da beba može da sedi, misli se isključivo na strukturne elemente zgloba kuka i karlice, jer leđni i stomačni mišići još nisu dovoljno jaki da bi pružali potporu ovom položaju. Kičmeni stub još uvek ne može da održi uspravni položaj gde bi u suprotnom došlo do sabijanja međupršljnskog prostora u predelu slabinske kičme i konačno pojave kičmenog deformiteta.
Rano podupiranje bebinih leđa jastucima, anatomske fotolje za leđa, ljuljaške, sedeći položaj u autostolici, sedeći položaj u kolicima i td. su definitivno pogrešne metode stimulacije rasta i razvoja Vaše bebe. Dopustite da motorni razvoj Vašeg deteta ide prirodnim i zdravim tokom, iako dete želi zauzeti napredni položaj, ne forsirajte ga, jer uskoro će to raditi samostalno i vrlo vešto.
Greška br. 3 - Prerano postavljanje deteta u stojeći polžaj može stvoriti ozbiljne deformacije. Koštano i hrskavično tkivo stopala je meko, mišići još uvek nisu jaki, a održavanjem deteta u stojećem stavu na tvrdoj podlozi i forsiranje hoda dovodi do deformiteta. Da se razumemo, većina dece se rađa sa ''ravnim stopalima'', imaju spušten svod u vidu tzv. jastučeta koje se do treće godine podigne. Takvu vrstu deformiteta ne možemo proceniti odmah, sve dok ne vidimo da li će do 3. godine nestati jastuče.
Npr., meni su neki od starijih članova familije sugerisali da već u 7. mesecu ''moram'' dete postavljati na noge, pošto su stopala ''ravna i debela''. Dakle, i pored toga što nam naši najbliži žele najbolje, ne dozvolite da Vas ubeđuju u suprotno od proverenih medicinskih informacija koje možete čuti od svog pedijatra.
Svoj deci prija vertikalni položaj i biće im drago kada se nađu u njemu. Uspravnim položajem oni menjaju dotadašnju percepciju i sama promena im je primamljivija. Ipak, nemojte da popustite nad slatkim osmesima, cičanju i totalnom veselju, jer rana vertikalizacija može doneti samo deformitet, a radost deteta, ipak, možemo na stotine drugih načina stimulisati. Između ostalog, ranom vertikalizacijom, sprečavamo da se dete samo nauči ravnoteži ili zaštitnim položajima prilikom padanja.
Pored deformacije stopala, preranim stajanjem dolazi do deformacije kolena, pod težinom tela dolazi do krivljenja potkolenica i deformacije kičmenog stuba. U medicinskoj praksi se pominnje pojava nekad i Blauntove bolesti kao posledice preranog hoda. Blauntova bolest je oštećenje gornjeg dela potkolenične kosti Tibia-e gde dolazi do zaostajanja u rastu njenog sredisnjeg dela, a spoljni deo raste neometano i gura potkolenicu u varus položaj. Položaj u kom potkolenice izgledaju kao ''O noge''.
Dakle, deca najčešće prohodaju između 14 . i 16. meseca sa tolerancijom od 4 meseca. Znači da neko dete može prohodati sa 10 meseci, a drugo sa 21 mesec. Prohodavanje će doći na red kada dete bude dovoljno zrelo i uvežbano za sve elemente samostalnog hoda.
