Bol u leđima, vratu i zglobu ramena
Neizdrživ bol u leđima? Jak i dugotrajan bol u vratu i zglobu ramena? Da li je uzrok izlaganje naglim promenama temperature (čuvena promaja) ili pak, brz i nepromišljen pokret u datom trenutku? Možda neugodan položaj tela za vreme spavanja?
Odgovori u našim glavama umeju da se vrzmaju toliko dugo da vreme prolazi, a problem i dalje postoji sa tendencijom da postaje sve veći. Da bi situacija bila ozbiljnija, većina nas i ne dođe do tačne dijagnoze, a odreaguje po svojoj nekoj logici, koja često ume navesti na totalno pogrešan način u lečenju.
Vežbanje u teretani
Mnogo puta možete čuti kako se neko iz Vaše okoline žali na uporan bol koji ograničava dotadašnje pokrete, pa zbog toga želi otpočeti vežbanje u teretani. Da se razumemo, vežbanje u teretani, uz asistenciju trenera ili samostalno izvođenje svakako jeste kvalitetno provedeno vreme za Vaše zdravlje, ali samo ukoliko ste zdravi!
U teretanu idemo radi svojih afiniteta u cilju oblikovanja tela, povećanja mišićne mase, rekreacije, i održavanja kondicije i opšteg dobrog zdravlja .Dakle, čoveku sa nedijagnostikovanim bolom, u teretani nije mesto.
Bol u zglobu ramena
Bol u zglobu ramena je vrlo čest simptom i vrlo je bitno utvrditi tačnu dijagnozu kako bi lečenje bilo adekvatno.Bolno rame ili periartritis humeroskapularis (PHS) je opšta dijagnoza koja nam govori da je rame bolno uz pojavu ograničenih pokreta. Periartritis humeroskapularis podrazumeva određena oštećenja i bolesti zgloba ramena.
Da bi smo najbolje razumeli bolno rame neophodno je znati za osnovnu strukturu ramena, tzv. rotatornu manžetu. Rotatornu manžeta je tetivno mišićna ovojnica koju sačinjavaju četiri mišića : subskapularis, supraspinatus, infraspinatus i teres minor. Osnovna funkcija manžete je dinamička stabilizacija zgloba ramena i povreda ovog segmenta dovodi do oštećenja opšte funkcije.
Periartritis humeroskapularis možemo klinički podeliti u tri faze:
- tendinitis mišića Supraspinatusa
- akutni subdeltoidni burzitis
- adhezivni burzitis ili ''smtznuto rame''
Prva faza - proces upale nastaje na tetivi mišića Supraspinatusa. Javlja se intenzivan bol koji može da se širi na nadlakticu i vrat. Bol se pojačava pri spoljnoj rotaciji i abdukciji (odmicanje ruke sa strane). Bol se oseća na dodir.
Druga faza - neizdrživ intenzivan bol i potpuna ograničenost pokreta su glavni simptomi. Prilikom pokreta bol se znatno pojačava, pogotovo pokretima spoljne rotacije i abdukcije. Može se javiti ubrzana sedimentacija, uvećan broj leukocita i povišena temperatura. Simptomi traju do 7 dana, a ako se na vreme ne leče prelaze u subakutnu fazu koja se odlikuje taloženjem kalcijuma u tetivi mišića Supraspinatusa i subdeltoidnoj burzi.
Treća faza - Bol kao u prethodne dve faze, ali sa pojavom atrofije (redukcije mišićne mase) i patoloških anatomskih promena u vidu adhezija (čvrstih fibroznih traka) koje zahvataju tetivu, burzu i zglobnu kapsulu. Na kraju nastaje ankiloza ramena (ukočen zglob srastao vezivnim tkivom).
Dijagnoza se uspostavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i rendgenskog snimka. Što se ranije počne sa lečenjem, zaustavlja se tok bolesti kroz faze, a put do ozdravljenja je brži.
Bol u leđima i vratu
Bol u leđima mogu da uzrokuju brojni uzroci. Mogu biti mišićnog porekla kada bol zahvata jedan mišić (miofacijalni sindrom) ili rasuti generalizovani bolovi više mišića, tetiva i zglobova (fibromialgija) ili bol usled degenerativnih promena.
Miofacijalni sindrom se karakteriše tupim i konstantnim bolom u mišiću koji se pojačava prilikom pokreta i angažovanja zahvaćenog mišića. Tokom pokreta bol prelazi u ''sevajući''. Smanjena je snaga mišića, a uočava se i otvrdnuće. Miofacijalni sindrom nastaje kao posledica akutnog (nagli pokret) ili hroničnog istezanja mišića (čestih pokreta) ili neugodnog položaja pri spavanju.
Ovaj sindrom najčešće zahvata mišiće:
- slabinski mišić Quadratus lumborum i
- mišić Longisimus thoracis
Lečenje - fizikalna terapija sa dubinskom masažom mišića.
Fibromialgija je hronično oboljenje nepoznatog uzroka, a karakteriše se pojavom hroničnog bola rasprostranjenog po celom telu koji se pojačava palpacijom (opipavanjem) određenih osetljivih tačaka. U toku dana, bol se može pojačavati i smanjivati. Dokazano je da bol pojačavaju fizička aktivnost, nervoza, hladnoća i stres. Uz bol se mogu javiti: zaboravljanje, trnjenje šaka i stopala, glavobolja, lupanje srca.
Lečenje - kineziterapija, posebno hidro-kinezi terapija, medikamentozna terapija (miorelaksansi (lekovi za opuštanje mišića), analgetici, antidepresivi), aerobne vežbe (kardio vežbe) kao najefikasnije su se pokazale : brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla, aerobik u vodi. Treba izbegavati : trčanje, intenzivan trening, step aerobik i teretanu (podizanje tereta).
Degenerativne promene kičme - Najčešći je prolaps (probijanje) diska koji je smešten između pršljenova sa osnovnom funkcijom amortizacije kičmenog stuba. Probijanje spoljne opne stvara bol, jer dolazi do pritiskanja sadržaja diska na korenove spinalnih nerava. Bol nerva stvara oštećenja nerva što rezultira smanjenom pokretljivošću i slabošću mišića usled smanjene aktivnosti, pa remete dotadašnje svakodnevne aktivnosti. To je tzv. diskus hernija.
Vertebralna kičma (vratna) - Najčešći bol u vratu bez ili sa širenjem na rame, ruku i vrat, tzv. cervikalni sindrom. Bol se javlja u vratu i ramenima, glavobolje, nesvestice, zujanje u ušima, zamagljen vid. Kada uznapreduje mogu se javiti oštećenja kičmene moždine ili korenova spinalnih nerava (mijelopatije ili radikulopatije).
Mijelopatija je oboljenje mijelina (omotača nervnih ćelija).
Radikulopatija je oštećenje korena spinalnog nerva koji izlazi iz kičmene moždine.
Torakalna kičma (grudna) - najčešće promene stvara diskus hernija i degenerativne promene na malim zglobovima pomoću kojih se rebra hvataju za pršljenove. Bol se javlja, trnjenje, zatezanje. Ukoliko dođe do pritiska na kičmenu moždinu, postoji opasnost od ozbiljnih problema kao što su slabost u nogama koja može onemogućiti samostalan hod.
Lumbalna kičma (krsna) - Diskus hernija, u predelu lumbalne kičme klinički se opisuje kao lumboišialgija ili išijas. Pored diskus hernije, može se javiti protruzija diska. Protruzija diska je deformisanje diska koje ne probija spoljnu opnu diska. Stvara pritisak na nerv i oštećuje ga (radikulopatija), a manifestuje se bolom u nozi (išijalgija). Javlja se bol u donjem delu leđa, bol u nozi, utrnulost, oslabljena funkcija stopala i poremećaj mokrenja, stolice, a kod muškaraca poremećaj potencije.
Lečenje degenerativnih promena je individualno i zavisi od stepena bolesti, tako da, lečenje podrazumeva fizikalnu terapiju uz nezaobilaznu kineziterapiju, medikamentoznu terapiju protiv upale, bola i napetosti ili operativno lečenje kojim se potpuno uklanja pritisak na nervne strukture.
U ovom tekstu su prilično uopšteno navedeni samo neki od manje ili više ozbiljnih procesa koji uzrokuju bol, ali svakako cilj ovih redova jeste da se skrene pažnja svima koji su imali ili imaju iskustvo sa nekim od simptoma opisanih gore, jer važno je definisati svoje tegobe kako bi dijagnoza bila tačna, a lečenje uspešno.
Neizdrživ bol u leđima? Jak i dugotrajan bol u vratu i zglobu ramena? Da li je uzrok izlaganje naglim promenama temperature (čuvena promaja) ili pak, brz i nepromišljen pokret u datom trenutku? Možda neugodan položaj tela za vreme spavanja?
Odgovori u našim glavama umeju da se vrzmaju toliko dugo da vreme prolazi, a problem i dalje postoji sa tendencijom da postaje sve veći. Da bi situacija bila ozbiljnija, većina nas i ne dođe do tačne dijagnoze, a odreaguje po svojoj nekoj logici, koja često ume navesti na totalno pogrešan način u lečenju.
Vežbanje u teretani
Mnogo puta možete čuti kako se neko iz Vaše okoline žali na uporan bol koji ograničava dotadašnje pokrete, pa zbog toga želi otpočeti vežbanje u teretani. Da se razumemo, vežbanje u teretani, uz asistenciju trenera ili samostalno izvođenje svakako jeste kvalitetno provedeno vreme za Vaše zdravlje, ali samo ukoliko ste zdravi!
U teretanu idemo radi svojih afiniteta u cilju oblikovanja tela, povećanja mišićne mase, rekreacije, i održavanja kondicije i opšteg dobrog zdravlja .Dakle, čoveku sa nedijagnostikovanim bolom, u teretani nije mesto.
Bol u zglobu ramena
Bol u zglobu ramena je vrlo čest simptom i vrlo je bitno utvrditi tačnu dijagnozu kako bi lečenje bilo adekvatno.Bolno rame ili periartritis humeroskapularis (PHS) je opšta dijagnoza koja nam govori da je rame bolno uz pojavu ograničenih pokreta. Periartritis humeroskapularis podrazumeva određena oštećenja i bolesti zgloba ramena.
Da bi smo najbolje razumeli bolno rame neophodno je znati za osnovnu strukturu ramena, tzv. rotatornu manžetu. Rotatornu manžeta je tetivno mišićna ovojnica koju sačinjavaju četiri mišića : subskapularis, supraspinatus, infraspinatus i teres minor. Osnovna funkcija manžete je dinamička stabilizacija zgloba ramena i povreda ovog segmenta dovodi do oštećenja opšte funkcije.
Periartritis humeroskapularis možemo klinički podeliti u tri faze:
- tendinitis mišića Supraspinatusa
- akutni subdeltoidni burzitis
- adhezivni burzitis ili ''smtznuto rame''
Prva faza - proces upale nastaje na tetivi mišića Supraspinatusa. Javlja se intenzivan bol koji može da se širi na nadlakticu i vrat. Bol se pojačava pri spoljnoj rotaciji i abdukciji (odmicanje ruke sa strane). Bol se oseća na dodir.
Druga faza - neizdrživ intenzivan bol i potpuna ograničenost pokreta su glavni simptomi. Prilikom pokreta bol se znatno pojačava, pogotovo pokretima spoljne rotacije i abdukcije. Može se javiti ubrzana sedimentacija, uvećan broj leukocita i povišena temperatura. Simptomi traju do 7 dana, a ako se na vreme ne leče prelaze u subakutnu fazu koja se odlikuje taloženjem kalcijuma u tetivi mišića Supraspinatusa i subdeltoidnoj burzi.
Treća faza - Bol kao u prethodne dve faze, ali sa pojavom atrofije (redukcije mišićne mase) i patoloških anatomskih promena u vidu adhezija (čvrstih fibroznih traka) koje zahvataju tetivu, burzu i zglobnu kapsulu. Na kraju nastaje ankiloza ramena (ukočen zglob srastao vezivnim tkivom).
Dijagnoza se uspostavlja na osnovu anamneze, kliničke slike i rendgenskog snimka. Što se ranije počne sa lečenjem, zaustavlja se tok bolesti kroz faze, a put do ozdravljenja je brži.
Bol u leđima i vratu
Bol u leđima mogu da uzrokuju brojni uzroci. Mogu biti mišićnog porekla kada bol zahvata jedan mišić (miofacijalni sindrom) ili rasuti generalizovani bolovi više mišića, tetiva i zglobova (fibromialgija) ili bol usled degenerativnih promena.
Miofacijalni sindrom se karakteriše tupim i konstantnim bolom u mišiću koji se pojačava prilikom pokreta i angažovanja zahvaćenog mišića. Tokom pokreta bol prelazi u ''sevajući''. Smanjena je snaga mišića, a uočava se i otvrdnuće. Miofacijalni sindrom nastaje kao posledica akutnog (nagli pokret) ili hroničnog istezanja mišića (čestih pokreta) ili neugodnog položaja pri spavanju.
Ovaj sindrom najčešće zahvata mišiće:
- slabinski mišić Quadratus lumborum i
- mišić Longisimus thoracis
Lečenje - fizikalna terapija sa dubinskom masažom mišića.
Fibromialgija je hronično oboljenje nepoznatog uzroka, a karakteriše se pojavom hroničnog bola rasprostranjenog po celom telu koji se pojačava palpacijom (opipavanjem) određenih osetljivih tačaka. U toku dana, bol se može pojačavati i smanjivati. Dokazano je da bol pojačavaju fizička aktivnost, nervoza, hladnoća i stres. Uz bol se mogu javiti: zaboravljanje, trnjenje šaka i stopala, glavobolja, lupanje srca.
Lečenje - kineziterapija, posebno hidro-kinezi terapija, medikamentozna terapija (miorelaksansi (lekovi za opuštanje mišića), analgetici, antidepresivi), aerobne vežbe (kardio vežbe) kao najefikasnije su se pokazale : brzo hodanje, plivanje, vožnja bicikla, aerobik u vodi. Treba izbegavati : trčanje, intenzivan trening, step aerobik i teretanu (podizanje tereta).
Degenerativne promene kičme - Najčešći je prolaps (probijanje) diska koji je smešten između pršljenova sa osnovnom funkcijom amortizacije kičmenog stuba. Probijanje spoljne opne stvara bol, jer dolazi do pritiskanja sadržaja diska na korenove spinalnih nerava. Bol nerva stvara oštećenja nerva što rezultira smanjenom pokretljivošću i slabošću mišića usled smanjene aktivnosti, pa remete dotadašnje svakodnevne aktivnosti. To je tzv. diskus hernija.
Vertebralna kičma (vratna) - Najčešći bol u vratu bez ili sa širenjem na rame, ruku i vrat, tzv. cervikalni sindrom. Bol se javlja u vratu i ramenima, glavobolje, nesvestice, zujanje u ušima, zamagljen vid. Kada uznapreduje mogu se javiti oštećenja kičmene moždine ili korenova spinalnih nerava (mijelopatije ili radikulopatije).
Mijelopatija je oboljenje mijelina (omotača nervnih ćelija).
Radikulopatija je oštećenje korena spinalnog nerva koji izlazi iz kičmene moždine.
Torakalna kičma (grudna) - najčešće promene stvara diskus hernija i degenerativne promene na malim zglobovima pomoću kojih se rebra hvataju za pršljenove. Bol se javlja, trnjenje, zatezanje. Ukoliko dođe do pritiska na kičmenu moždinu, postoji opasnost od ozbiljnih problema kao što su slabost u nogama koja može onemogućiti samostalan hod.
Lumbalna kičma (krsna) - Diskus hernija, u predelu lumbalne kičme klinički se opisuje kao lumboišialgija ili išijas. Pored diskus hernije, može se javiti protruzija diska. Protruzija diska je deformisanje diska koje ne probija spoljnu opnu diska. Stvara pritisak na nerv i oštećuje ga (radikulopatija), a manifestuje se bolom u nozi (išijalgija). Javlja se bol u donjem delu leđa, bol u nozi, utrnulost, oslabljena funkcija stopala i poremećaj mokrenja, stolice, a kod muškaraca poremećaj potencije.
Lečenje degenerativnih promena je individualno i zavisi od stepena bolesti, tako da, lečenje podrazumeva fizikalnu terapiju uz nezaobilaznu kineziterapiju, medikamentoznu terapiju protiv upale, bola i napetosti ili operativno lečenje kojim se potpuno uklanja pritisak na nervne strukture.
U ovom tekstu su prilično uopšteno navedeni samo neki od manje ili više ozbiljnih procesa koji uzrokuju bol, ali svakako cilj ovih redova jeste da se skrene pažnja svima koji su imali ili imaju iskustvo sa nekim od simptoma opisanih gore, jer važno je definisati svoje tegobe kako bi dijagnoza bila tačna, a lečenje uspešno.
Нема коментара:
Постави коментар